Kada dvoje imaju skladnu vezu, ljudi komentarišu da su se «našli». Ovaj izraz u našem jeziku više odgovara nekom slučaju, sreći, sudbini, nego racionalnoj slobodnoj odluci i u tome ima istine. Odnos između slobode i determinisanosti naših izbora, zanimala je mnoge psihologe, psihoanalitičare i psihijatre.

Tako je Frojd govorio da svako traži svog partnera po ugledu na jedan od dva objekta iz prvog perioda života, a to su roditelj i samo dete. Izbor po tipu naslanjanja podrazumeva da osoba (češće muškarac) nalazi partnera sličnog svom roditelju, dok narcistički tip izbora podrazumeva biranje partnera po sebi (karakterističan za lepe žene).

Izbor partnera zavisi i od psihičkog stanja same osobe, te, uslovno rečeno, «zdrave osobe» biraju partnera koji će im zadovoljiti potrebe za dopunjavanjem ličnosti, dok osobe sa neurotičnim razvojem biraju stalni isti tip partnera, poput, recimo, žene sklone mazohizmu, koja stalno odabira agresivne i problematične partnere.

Da bi se ovakvi «prinudni izbori» zaustavili, osoba treba da postane svesna obrasca koji sledi, a koji izvire iz sopstvenog unutrašnjeg sveta. To se može dogoditi spontano, nakon nekih životnih nedaća, «otrežnjenjem», ili postupkom psihoterapije.

Za gotovo najbitnije pitanje odabira životnog saputnika, prepušteni smo sami sebi, jer ni obrazovni sistem, a često ni roditelji, nemaju znanja ni svesti da nam predoče koji su sve faktori upleteni u ovaj značajan proces.

Centar za obrazovanje, podršku i savetovanje Stojković