Ukoliko odgovorimo potvrdno na ovo pitanje, ne želimo da doprinesemo neurotičnom nabijanju krivice ili griže savesti, već želimo da ukažemo da je naše učešće u međuljudskim odnosima značajno i dinamično i u velikoj meri utiče na to kako će se drugi ponašati prema nama.

Prema nekim autorima, ljudi često žive zarobljeni u iluziji opasnosti, patnje, sreće i međusobnog razumevanja.
Iluzija označava pogrešno, odnosno iskrivljeno sagledavanje realnosti. Tako će čovek koji živi "iluziju opasnosti" biti stalno preplašen i videti u beznačajnim stvarima "katastrofu".
Sa druge strane, česta ali i neprepoznata je iluzija "razumevanja" kojom smo skloni da se obmanjujemo u međuljudskim odnosima. Kada dobro i racionalno ne sagledamo osobine i postupanje nekog prijatelja, skloni smo da se pozivamo na podlost ljudi, surovost života, iako je naša iluzija doprinela da se osetimo izdanim i prevarenim.
Zato je svaki pokušaj promene drugog osuđen na propast, a promenom sebe i svoje percepcije nezamagljene iluzijom, neminovno menjamo odnos sa tim drugim.