Promena raspoloženja tokom praznika, fenomen je poznat ljudima iz ličnog iskustva, ali ga zvanična klasifikacija psihijatrijskih bolesti ne prepoznaje. Nazivaju ga i prazničnim bluzom, a često se meša sa sezonskim poremećajem raspoloženja koje se javlja zimi, između ostalog, zbog nedostatka sunčeve svetlosti. Namerno ga u ovom tekstu nećemo zvati depresijom jer smatramo da se taj izraz prečesto i pogrešno koristi.
Treba napraviti razliku između neraspoloženja, žaljenja i depresije. Neraspoloženje je povremena i sveprisutna emocija svakog čoveka koja se ne treba nasilno patologizovati. Žaljenje je period prihvatnja nekog objektivnog gubitka u spoljašnjem svetu, dok kod depresije takav gubitak ne mora da postoji. Iako je period žalovanja „oročen“ na godinu dana prema aktuelnim stručnim kriterijumima, smatramo da je varijabilan i drugačiji kod svake ličnosti, kako u intenzitetu, tako i u trajanju.
Glavni kriterijum za razlikovanje žalovanja od depresivnosti je gubitak samopoštovanja koji je karakterističan za depresiju. U detinjstvu, zahtevi depresivnih ljudi su bili odbacivani, a potrebe frustrirane, što dovodi do nemogućnosti zadovoljenja adekvatne uloge i povrede narcizma. Osoba se oseća nevoljenom, neprihvaćenom uz suštinski neprijateljsko raspoloženje prema drugima, prema kojima ima ogromne zahteve. Ovo pokazivanje ljutnje može da fluktuira i često nije jasno vidljivo.
Neke faktori u toku prazničnih dana koji mogu biti okidač za praznične poremećaje raspoloženja možemo naći u „zgusnutim“ međuljudskim odnosima na jednom mestu u kratko vreme, koji se dešavaju tokom porodičnih slavlja. Ti odnosi mogu biti narušeni i mimo praznika, a tokom njih nesporazumi mogu kulminirati zbog upućenosti jednih na druge, ali i „diktata sreće“ koji nam nalaže da i mi sami budemo srećni, ali i da drugima „ne kvarimo“ praznično vreme.
Još jedan izazov „završetka kalendarske godine“ je i svođenje računa, bilansiranje, koje može biti izvor nezadovoljstva, ali, koliko god čudno zvučalo i nedostatak svakodnevnih obaveza, jer su one nekad beg od suočavanja sa samim sobom.
Veoma je bitno ovo „prazno vreme“ tokom praznika ispuniti sadržajem. Tradicionalni i religijski običaji tokom verskih praznika, između ostalog, to i čine, pa se ljudi osećaju ispunjenijim i ukorenjenijim, uz svest šta se i zašto praznuje, dok je situacija drugačija sa internacionalnim praznicima poput novogodišnjih, koji nisu ukorenjeni u tradiciji i samim tim se neki ljudi, makar i nesvesno, osećaju „primoranim“ da se uklope u njihov sveprisutni marketing. Cena za ovu neautentičnost može biti i praznično neraspoloženje. Zbog toga je potrebno prepoznati faktore koji na njega mogu da utiču i koliko je to moguće, neutralisati njihovo dejstvo.