Које врсте психотерапије постоје?

Које врсте психотерапије постоје?

Постоје разне психотерапеурске технике и свака од њих има свој одговарјаући теоријски оквир. Има више врста подела психотерапијских техника. Ми смо се определили да представимо поделу на супортивне, реедукативне и реконструктивне технике.

Супортивна психотерапија концетрише се доминантно на дешавања „сада и овде“, а терапијски амбијент и размена служе томе да клијент прихвати себе и почне да се адекватније прилагођава околностима у којима живи, реалности и спољашњем окружењу,
Акценат је на пацијентовом свесном сазнању о дисфункционалностима, као и јачању тзв. копинг механизама, односно способности да се толерише напор и душевна бол.
У атмосфери прихватања, емпатије и неосуђивања, када терапеут „постаје“ добра, актвна родитељска фигура, клијент проживљава корективно емоционално искуство које највише утиче на његову позитивну психичку промену и сазревање.

Реедуктивне методе психотерапије подразумевају да се терапеут директно постави између пацијента и његовог понашања, враћајући га здравим одговорима и да иницира код пацијента преиспитивање интерперсоналних релација из помоћ изношења неуротског понашања и конфликата који га инспиришу. Ова врста терапије не улази у несвесне механизме, али се они додирују.

Реконструктивне психотерапијске методе претендују да редукују снагу ирационалних импулса, повећају репертоар одбране, да учине да пацијент постане свеснији својих потреба и да се адаптира на околину и самог себе. Снага увида и контакта са несвесним је код ових техника највећа. Осим ових индивидуалних метода психотерапије, постоје групне методе које се такође служе различитим техникама.