Психолошку помоћ траже различити људи, различитих уверења, погледа и ставова према животу и својој егзистенцији. Неки су атеисти, неки агностици, неки верујући. И док је код збрињавања акутног хируршког стања, оно у шта човек верује мање битно за технику којом оперише хирург, у психијатрији и психологији се може показати кључним.

У зависности од тога како човек доживљава себе, којих је својих делова свестан, али и на ком се сазнајном нивоу налази, усмерава се и психотерапија и саветовање, које код верујућих људи не може да не дотакне духовну страну људског бића. Заправо, може, али то онда клијент често сматра недовољним, те нам се у пракси дешавало да клијенти сведоче како су напустили одређени психотерапијски третман, јер није био прилагођен њиховим духовним потребама. 

Психотерапијски правац супортивне психотерапије са управљањем стресом и духовним саветовањем, пружа могућност сагледавање човека и из угла духовног бића, по библијско-антрополошком моделу људске природе.

Духовно саветовање се руководи праксом православне психотерапије, нарочито у Русији где је и најразвијенија. Руска школа духовне психотерапије говори о важности два свештена пралика, пралик чисте мајке која пружа љубав, милост и заштиту и пралик благог оца који обезбеђује храну, правду и пружа разумевање.

Један од главних циљева духовно оријентисаног саветовања јесте исправљање искривљеног, или недостајућег пралика, како би била могућа спознаја лика Божјег у човеку.