Psihološku pomoć traže različiti ljudi, različitih uverenja, pogleda i stavova prema životu i svojoj egzistenciji. Neki su ateisti, neki agnostici, neki verujući. I dok je kod zbrinjavanja akutnog hirurškog stanja, ono u šta čovek veruje manje bitno za tehniku kojom operiše hirurg, u psihijatriji i psihologiji se može pokazati ključnim.

U zavisnosti od toga kako čovek doživljava sebe, kojih je svojih delova svestan, ali i na kom se saznajnom nivou nalazi, usmerava se i psihoterapija i savetovanje, koje kod verujućih ljudi ne može da ne dotakne duhovnu stranu ljudskog bića. Zapravo, može, ali to onda klijent često smatra nedovoljnim, te nam se u praksi dešavalo da klijenti svedoče kako su napustili određeni psihoterapijski tretman, jer nije bio prilagođen njihovim duhovnim potrebama.

Psihoterapijski pravac suportivne psihoterapije sa upravljanjem stresom i duhovnim savetovanjem, pruža mogućnost sagledavanje čoveka i iz ugla duhovnog bića, po biblijsko-antropološkom modelu ljudske prirode.

Duhovno savetovanje se rukovodi praksom pravoslavne psihoterapije, naročito u Rusiji gde je i najrazvijenija. Ruska škola duhovne psihoterapije govori o važnosti dva sveštena pralika, pralik čiste majke koja pruža ljubav, milost i zaštitu i pralik blagog oca koji obezbeđuje hranu, pravdu i pruža razumevanje.

Jedan od glavnih ciljeva duhovno orijentisanog savetovanja jeste ispravljanje iskrivljenog, ili nedostajućeg pralika, kako bi bila moguća spoznaja lika Božjeg u čoveku.