Stres kao jedna od najčešće pominjanih tegoba današnjice, predstavlja skup fizičkih i psihičkih promena koje nastaju pri poremećajima fiziološke ravnoteže organizma.

Iako danas o stresu više znamo i govorimo, on je postojao oduvek u formi različitih oblika životnih iskustava i telesnih reakcija na takva iskustva.

Tako je formiran prirodni odgovor na stres u formi dileme "bori se ili beži" koji u današnjem vremenu konstantnih i hroničnih stresova sa kojima živimo, možda nije rešenje za vrstu izazova sa kojom se suočavamo.

Sa druge strane, to što nemamo gde da pobegnemo, niti da napadnemo drugog, preokreće se u napad na sebe u formi psihosomatskih bolesti koje su u ekspanziji.

Postoje nekolika vrsta stresa.

Eustres ili "dobri stres", vremenski je ograničen i sa izgledom da će prestati, a koji povećava fizičku aktivnost, kreativnost, entuzijazam.

Distres je negativni stres koji ima suprotne karakteristike i izaziva osećaj nelagode i nepoznatog.

Hiperstres ili psihotrauma stanje je kada je povratak u hemostazu nemoguć, ali i nedostatak stresa stvara stres, u stanjima nedostatka izazova, kada preovlađuje dosada i nedostatak motivacije.

Ono što je tipično za ljudski rod, to je izloženost stresu i kada objektivnog stresora nema, ali ga ima - u mislima. Negativne misli, strašljiva iščekivanja, pobućuju iste reakcije organizma, kao i nešto što je objektivno i vidljivo.

Srećom, moguće je promeniti naše reakcije i odnos prema stresnoj situaciji, jer je percepcija stresora, osim pod uticajem genetike i pod uticajem iskustva i ponašanja. Promena iskustva i ponašanja moguća je tokom psihoterapije ili psihološkog savetovanja.