Стрес као једна од најчешће помињаних тегоба данашњице, представља скуп физичких и психичких промена које настају при поремећајима физиолошке равнотеже организма.

Иако данас о стресу више знамо и говоримо, он је постојао одувек у форми различитих облика животних искустава и телесних реакција на таква искуства.

Тако је формиран природни одговор на стрес у форми дилеме "бори се или бежи" који у данашњем времену константних и хроничних стресова са којима живимо, можда није решење за врсту изазова са којом се суочавамо. 

Са друге стране, то што немамо где да побегнемо, нити да нападнемо другог, преокреће се у напад на себе у форми психосоматских болести које су у експанзији.

Постоје неколика врста стреса.

Еустрес или "добри стрес", временски је ограничен и са изгледом да ће престати, а који повећава физичку активност, креативност, ентузијазам.

Дистрес је негативни стрес који има супротне карактеристике и изазива осећај нелагоде и непознатог.

Хиперстрес или психотраума стање је када је повратак у хемостазу немогућ, али и недостатак стреса ствара стрес, у стањима недостатка изазова, када преовлађује досада и недостатак мотивације. 

Оно што је типично за људски род, то је изложеност стресу и када објективног стресора нема, али га има - у мислима. Негативне мисли, страшљива ишчекивања, побућују исте реакције организма, као и нешто што је објективно и видљиво.

Срећом, могуће је променити наше реакције и однос према стресној ситуацији, јер је перцепција стресора, осим под утицајем генетике и под утицајем искуства и понашања. Промена искуства и понашања могућа је током психотерапије или психолошког саветовања.