Уколико одговоримо потврдно на ово питање, не желимо да допринесемо неуротичном набијању кривице или гриже савести, већ желимо да укажемо да је наше учешће у међуљудским односима значајно и динамично и у великој мери утиче на то како ће се други понашати према нама.
Према неким ауторима, људи често живе заробљени у илузији опасности, патње, среће и међусобног разумевања.
Илузија означава погрешно, односно искривљено сагледавање реалности. Тако ће човек који живи "илузију опасности" бити стално преплашен и видети у безначајним стварима "катастрофу".
Са друге стране, честа али и непрепозната је илузија "разумевања" којом смо склони да се обмањујемо у међуљудским односима. Када добро и рационално не сагледамо особине и поступање неког пријатеља, склони смо да се позивамо на подлост људи, суровост живота, иако је наша илузија допринела да се осетимо изданим и превареним.
Зато је сваки покушај промене другог осуђен на пропаст, а променом себе и своје перцепције незамагљене илузијом, неминовно мењамо однос са тим другим.