Љубав и срећа – два најчешће помињана појма у популарној психологији, али и савременој западној култури, сматрају се нечим чему сваки човек треба да тежи.
Ова два идеала, иако суштински нејасна и преко сваке мере романтизована, постају диктат за живот млађим генерацијама одраслим на популарним серијама чији се јунаци представљају као експерти за ова важна питања, иако не само њима, него ниједном људском бићу није дато да о њима знају. Зашто је то тако? Љубав као сфера нематеријалног, однодно духовног, биће нам (не)позната у мери нашег духовног раста.
Иако многи прво асоцирају на осећање или скуп осећања кад је љубав у питању, рекли бисмо да је љубав пре стање које карактеришу неке измене у комплентој човековој личности. Иако се сматра да „заљубљени знају само једно за друго и не занима их остали свет“, оно што карактерише стање љубави јесте више љубави за друге људе, буђење старих или откривање нових талената, као и више животне енергије.
Уколико љубав не чини овакве промене у нашем животу, врло је могуће да смо имали неке проблеме са пружањем љубави у детињству. Ово никако не сме да нам буде изговор за животне неуспехе или лоше особине које имамо, јер и родитељи су као и сви људи несавршени и тако су и одговарали на наше потребе. Спознаја овога и опраштање на њиховој несавршености можда нас може спасити онога што као последицу носи оваква ситуација у детињству, а то је страст као вид компензације за недобијену љубав. Управо овако се описују и „страсне везе“. Потреба за непрекидном контролом партнера и његове верности, љубомора, али и стављање у улогу добровољне „жртве“ која ће учинити за партнера и оно што он од ње не тражи, да би заузврат добила његову слободу.
Како препознати шта љубав јесте? Ако осетите потребу да дајете без испостављања рачуна и не ограничавате слободу вољене особе, врло је извесно да сте у стању, нећемо рећи „праве“, већ здраве љубави.
Како до ње доћи, где је тај партнер који „заслужује“ да га волимо на тај начин? Изненађујуће, одговор је у нама и нашим слабостима. Ако је особа, рецимо, завидна, а обавља исти посао као и партнер, сваки партнеров успех на пословном плану може разбуктати ову слабост, а стање нездраве компетиције може угушити љубав.
У ситуацији „здраве љубави“ онај који нас воли помаже нам да откријемо наше таленте и добре особине. Таква љубав је увек узајамна, те се са великом сигурношћу може тврдити да су „неузвраћене“ љубави управо она страсна потреба за компензацијом.
Да бисмо имали праву/здраву љубав, за њу сами морамо бити здрави,за шта је потребан рад на својим слабостима.
А како је свет који нас окружује огледало нашег унутрашњег стања, после „чишћења“ ће се у њему указати лик онога кога ћемо моћи здраво волети.