Може ли страх бити користан?
Готово да нема класификованог психијатријског поремећаја у коме се не појављује страх. Страх је најчешћа непријатна емоција човека и мимо психијатријских синдрома и болести. Осећање страха је познато свима и разлог томе јесте његова заштитна функција, као и улога у прилагођавању. У овом изворном облику, он се може описати као интензивна, краткотрајна и нагла напетост са одрећеним интелектуланим садржајем (опасност), а функција му је стимулација акције у односу на опасност (најчешће бег).
Психотерапија и/или религија
Често се у јавности могу чути две супротстављене стране када је лечење душе у питању – једни искључиво „верују науци“ и сматрају да је беспредметно религију „укључивати „ у тај процес, док други сматрају да би своју религиозност „изневерили“ одласком на психотерапију. За човека данашњице овај однос је или непостојећи, или противан. А да ли је одувек било тако?
Духовна перспектива туговања
Био човек верујући или не, након животних губитака и трагедија, често поставља питање „зашто ми се ово десило“, или „ко је крив“. Запитаност и осећај неправде у знатној мери зависе од осећаја праведности света у коме живимо, што је субјективна категорија.