Одговор на ово питање наизглед сви знамо, боље рећи осећамо, али га је јако тешко артикулисати у дефиницију. Асоцијација на емоције често иде у правцу пријатности или непријатности, нечег што је ирационално и/или нелогично, али да ли је увек тако?
Појам граница у (популарној) псиологији се све чешће спомиње, иако се у уџбеничкој литератури помиње тек посредно, као самоподразумевајући термин који је ретко где прецизно дефинисан. Од стране углавном страних психолога који се детаљније баве овим феноменом, позајмићемо дефиницију која каже да границе прдстављају оно што нас дефинише - шта јесам, а шта нисам , где почињем, а где се завршавам, за шта сам одговоран, а шта је туђа одговорност.
Може ли страх бити користан?
Готово да нема класификованог психијатријског поремећаја у коме се не појављује страх. Страх је најчешћа непријатна емоција човека и мимо психијатријских синдрома и болести. Осећање страха је познато свима и разлог томе јесте његова заштитна функција, као и улога у прилагођавању. У овом изворном облику, он се може описати као интензивна, краткотрајна и нагла напетост са одрећеним интелектуланим садржајем (опасност), а функција му је стимулација акције у односу на опасност (најчешће бег).