Ljubav i sreća – dva najčešće pominjana pojma u popularnoj psihologiji, ali i savremenoj zapadnoj kulturi, smatraju se nečim čemu svaki čovek treba da teži.

Ova dva ideala, iako suštinski nejasna i preko svake mere romantizovana, postaju diktat za život mlađim generacijama odraslim na popularnim serijama čiji se junaci predstavljaju kao eksperti za ova važna pitanja, iako ne samo njima, nego nijednom ljudskom biću nije dato da o njima znaju. Zašto je to tako? Ljubav kao sfera nematerijalnog, odnodno duhovnog, biće nam (ne)poznata u meri našeg duhovnog rasta.
Iako mnogi prvo asociraju na osećanje ili skup osećanja kad je ljubav u pitanju, rekli bismo da je ljubav pre stanje koje karakterišu neke izmene u komplentoj čovekovoj ličnosti. Iako se smatra da „zaljubljeni znaju samo jedno za drugo i ne zanima ih ostali svet“, ono što karakteriše stanje ljubavi jeste više ljubavi za druge ljude, buđenje starih ili otkrivanje novih talenata, kao i više životne energije.
Ukoliko ljubav ne čini ovakve promene u našem životu, vrlo je moguće da smo imali neke probleme sa pružanjem ljubavi u detinjstvu. Ovo nikako ne sme da nam bude izgovor za životne neuspehe ili loše osobine koje imamo, jer i roditelji su kao i svi ljudi nesavršeni i tako su i odgovarali na naše potrebe. Spoznaja ovoga i opraštanje na njihovoj nesavršenosti možda nas može spasiti onoga što kao posledicu nosi ovakva situacija u detinjstvu, a to je strast kao vid kompenzacije za nedobijenu ljubav. Upravo ovako se opisuju i „strasne veze“. Potreba za neprekidnom kontrolom partnera i njegove vernosti, ljubomora, ali i stavljanje u ulogu dobrovoljne „žrtve“ koja će učiniti za partnera i ono što on od nje ne traži, da bi zauzvrat dobila njegovu slobodu.
Kako prepoznati šta ljubav jeste? Ako osetite potrebu da dajete bez ispostavljanja računa i ne ograničavate slobodu voljene osobe, vrlo je izvesno da ste u stanju, nećemo reći „prave“, već zdrave ljubavi.
Kako do nje doći, gde je taj partner koji „zaslužuje“ da ga volimo na taj način? Iznenađujuće, odgovor je u nama i našim slabostima. Ako je osoba, recimo, zavidna, a obavlja isti posao kao i partner, svaki partnerov uspeh na poslovnom planu može razbuktati ovu slabost, a stanje nezdrave kompeticije može ugušiti ljubav.
U situaciji „zdrave ljubavi“ onaj koji nas voli pomaže nam da otkrijemo naše talente i dobre osobine. Takva ljubav je uvek uzajamna, te se sa velikom sigurnošću može tvrditi da su „neuzvraćene“ ljubavi upravo ona strasna potreba za kompenzacijom.
Da bismo imali pravu/zdravu ljubav, za nju sami moramo biti zdravi,za šta je potreban rad na svojim slabostima.
A kako je svet koji nas okružuje ogledalo našeg unutrašnjeg stanja, posle „čišćenja“ će se u njemu ukazati lik onoga koga ćemo moći zdravo voleti.